STRES I NJEGOV UTICAJ NA MIŠIĆNU MASU
Stres i njegov uticaj na Zdravlje i Trening.
ŠTA JE STRES?
Stres je odgovor tela na bilo kakvu promenu koja zahteva prilagođavanje ili odgovor. Telo reaguje na stres fizičkim,emotivnim ili mentalnim odgovorima. Sastavni je deo svakodnevnog života. Stres možete doživeti od okoline,sopstvenog tela ili sopstvenih misli. Često se povezuje sa negativnim promenama,međutim i pozitivne poromene u životu kao što su unapređenje na poslu rođenje deteta ili dobitak na lutriji izazivaju Stres.
KAKO STRES UTIČE NA ZDRAVLJE?
Ljudsko telo je napravljeno da iskušava stres i da reaguje na njega. Stres može biti pozitivan,držeći nas u pripravnosti i motivisanima,kako bi bili spremni da izbegnemo opasnost. Stres postaje negativan kada se osoba izlaže stresovima duže vremena bez ikakvih olakšanja ili odmora između stresnih situacija. Duža izloženost stresu prerasta u stanje Hroničnog Stresa koji zbog mnogo faktora štetno utiče na naše zdravlje.
ZBOG ČEGA STRES UTIČE LOŠE NA ZDRAVLJE?
Hajde da se vratimo par hiljada godina unazad. Čovek koji je živeo tada bio je izložen jednom jedinom stresu,napadu predatora. Autonomni nervni sistem našeg tela ima ugrađen mehanizam odaziva na stres koji uzrokuje fiziološke promene uz pomoć kojih možemo da savladamo stresne situacije. Ovaj mehanizam takođe se naziva "Fight or Flight" sistem. U prevodu to je sistem koji omogućava našem telu da se bori ili da beži od stresne situacije.
Hajde da se vratimo opet na pračoveka. U momentu napada predatora "Fight or Flight" sistem se aktivira,srce počinje da pumpa velike količine krvi u ruke,noge i mozak. Zašto? Da bi čovek mogao da se bori sa životinjom,da beži ili da bi brzo našao rešenje za trenutnu situaciju. Veći protok krvi u pomenute delove omogućavao im je da bolje funkcionišu u momentu pretnje po život. Posle toga,ako bi preživio čovek bi se vraćao svakodnevnim aktivnostima.
Nažalost,naše telo se genetski nije mnogo promenilo u odnosu na čoveka od pre par hiljada godina. Još uvek su u našoj DNK upisani isti mehanizmi kakvi su bili upisani i tada. To znači da naše telo nije dizajnirano za borbu sa stresovima kakvim smo izloženi danas (Pritisak u školi,pritisak na poslu,nemogućnost za plaćanje dnevnih troškova,porodični i ljubavni problemi). Ovi stresovi traju bez prestanka danima,nedeljama,a nekad čak i mesecima. Iako mi nismo izloženi napadu predatora,naš nervni sistem ne razlikuje izvor stresa.
On jednostavno prepoznaje stres kao takav i aktivira "Fight or Flight" sistem. U tom stanju sve funkcije koje nisu od važnosti opstanka za život stavljaju se u drugi plan. Iako ste vi samo pod stresom zbog posla,vaše telo na to odgovara kao na opasnost po život. Srce šalje više krvi mišićima udova,a manje u želudac,jer varenje nije primarna funkcija za opstanak. Želudac usled nedostatka krvi ne može da obavlja svoje funkcije (Lučenje Hlorovodonične Kiseline).
Hlorovodonične (Želudačna) Kiselina služi za razgradnju hrane na nutrijente koji se kasnije putem krvi prenose do tkiva. Usled slabog dotoka krvi,želudac ne može da proizvede dovoljno kvalitetnu,odnosno Kiselu Kiselinu. Da bi se hrana razgradila i absorbovala potrebna je jaka Kiselina (Pogotovo za razgradnju Proteina). Usled nemogućnosti da proizvede dovoljno kvalitetnu kiselinu,želudac taj nedostatak kompenzuje lučenjem veće količine Kiseline slabijeg kvaliteta. Slaba kiselost želudca ne daje signal donjem prstenastom mišiću jednjaka (LES) da se stegne uzrokuje Refluks Kiseline.
Hronični Refluks Kiseline može izazvati trajna oštećenja jednjaka,jer jednjak za razliku od želudca nema zaštitni omotač koji ga štiti od Kiseline. Takođe,Želudačna Kiselina ima krucijalnu ulogu u Imunom Sistemu. Jaka Želudačna Kiselina sa lakoćom ubija razne bakterije i viruse i tako sprečava njihov prolazak kroz digestivni trakt. Slaba Kiselina nažalost nema tu moć i virusi i bakterije se razmnožavaju i mutiraju u želudcu i putuju dalje. Ovo je glavni preduslov širokog spektra raznih oboljenja. Takođe,slabo varenje utiče našu mogućnost da razgradimo i absorbujemo Hranjive Materije i Vitamine.
KORTIZOL - HORM. STRESA
Ne možemo pričati o stresu,a da ne pomenemo kortizol,čije je drugo ime Horm. Stresa. Kortizol je naš prirodni alarm,kako za buđenje tako i za opasnost. U stresnim situacijama naše nadbubrežne žlezde luče Kortizol koji postaje gorivo za ""Fight or Flight" sistem. Kortizol ima ulogu u kontrolisanju važnih stvari u našem telu kao što su:
→ Način na koje naše telo koristi Ugljene Hidrate,Masti i Proteine
→ Smanjenje Upalnih Procesa
→ Regulacija Krvnog Pritiska
→ Povećanje Šećera u Krvi
→ Kontrola Ciklusa Spavanja i Buđenja
→ Obezbeđuje talas Energije kako bi se borili sa Stresnim Situacijama
Kortizol je po svojoj prirodi Anabolički Horm. međutim bez njega ne bi mogli da živimo. Na primer,ne bi mogli da se probudimo (Nivo Kortizola je u večernjim satima najniži i zato osećamo pospanost,a ujutru najviši,pa se zato budimo) ili bismo konstantno bili pod upalom. Ipak,velike količine Kortizola negativno utiču na naše zdravlje.
Kortizol utiče negativno na mnoge Anaboličke Horm. kao što su Muški Primani Horm. (T) i Horm. Rasta. Muški Primani Horm. utiče na ubrzavanje sinteze Proteina,odnosno izgradnju novog mišićnog tkiva,motivaciju,samopouzadnje. Horm. Rasta u ranoj fazi života utiče na naš rast i razvoj u odraslu osobu,a kasnije utiče na sprečavanje starenja. Kako Kortizol negativno utiče na ove Horm. duži period sa visokim nivoom Kortizola može da uzrokuje neke od sledećih problema:
→ Anksioznost ili Depresija
→ Problemi sa srcem
→ Insomnija
→ Znatno Povećanje ili Gubitak Težine
→ Gomilanje Masnog Tkiva
→ Gubljenje Mišićne Mase
→ Gubitak Samopouzdanja
→ Dijabetes
→ Malaksalost
Kao što je gore pomenuto,Kortizol se luči u stresnim situacijama i njegova uloga je da zbuni ili potpuno ugasi funkcije koje se nađu na putu. U to spadaju varenje,reprodukcija,imuni sistem ili čak procesi rasta i razvoja.
KAKO STRES UTIČE NA NAŠ NAPREDAK U TERETANI?
Samom činjenicom da Stres i Kortizol utiču uglavnom negativno na naše zdravlje zakljčujemo da utiču negativno i na naše Performanse i napredak u teretani. Rekli smo da Kortizol utiče na suzbijanje Muškog Primarnog Horm. T i Horm. Rasta. Manjak Horm. (T) će uticati na našu volju uopšte pa samim tim i volju za treningom. Takođe će uticati na pad snage i usporavanje sinteze Proteina. Manja sinteza Proteina znači sporiji Mišićni Rast.
Horm. Rasta utiče na Mišićni Rast,podstiče telo da Sagoreva masnoću kako bi dobilo energiju,usporava starenje,zateže kožu pomaže kod regeneracije oštećenih tkiva. Prigušivanje ovog Horm. negativno utiče na sve ove benefite. Često ćete čuti izraz "Život ga je ubio" za osobe koje izgledaju dosta starije i lošije za svoje godine. To je posledica Hroničnog Stresa,usled kojeg je Kortizol uticao negativno na lučenje Horm. Rasta, i samim tim ubrzao starenje,podstakao gomilanje masnog tkiva,gubitak mišićnog tkiva...
Kortizol pod prinudom razgrađuje Protein iz mišićnog tkiva kako bi se Aminokiseline pretvorile u glukozu i potom iskoristile kao energija. To znači da stres direktno utiče na gubitak mišićnog tkiva. Problemi sa varenjem uticaće na to da naše telo ne dobija važne nutrijente (Pogotovo Protein) koji nam je potreban za oporavak i novu izgradnju mišićnog tkiva. Takođe će učiniti i da budemo deficitarni u Vitaminima koji mogu dalje uticati pozitivno na naše Horm.
ZAKLJUČAK - Stres treba svesti na što manju meru što je naravno,u današnjim uslovima,lakše reći nego učiniti. Međutim evidentno je da stres ima uglavnom samo negativne uticaje na naše zdravlje i napredak u teretani,zato bi stvarno trebalo pokušati na razne načine smanjiti količinu stresa u svakodnevnom životu.
Comments