OGISTRA BLOG

Tokom proteklih godina, salo je okarakterisano kao najveće zlo po zdravlje savremenog čoveka i uglavnom se o njemu govorilo su smislu gubljenja suvišnih kilograma. Ono što je važno jeste, gde se to salo skladišti. Kako gubite težinu, to se najčešće dešava pri dnu i pri vrhu vašeg tela, tako da salo ostaje koncetrisano u abdomenu. To je najopasnija od svih zona i verovatno da konstantno započinjanje i prekidanje dijeta ohrabruju telo da skladišti masti upravo u ovoj zoni. Mnogi ljudi ne shvataju da salo nije zdravo, ali to nije sve. Mesto gde se vaše salo nalazi je ključ. Ljudi koji najveći deo sala drže u abdominalnoj regiji imaju veće izglede da obole od srčanih oboljenja i dijabetesa od ljudi koji se pretezno goje u kukovima, zadnjici i butinama. VISELARNO SALO: Takođe poznato kao organsko ili  unutar-abdominalno salo, leži duboko unutar abdomena, okružujući vitalne organe (Jetra,srce,bubrezi) za razliku od potkožnog sala koje se nalazi  odmah ispod kože i intramuskularnog sala koje

Ako je 20-i vek bio vek Antibiotika, onda je 21 vek PROBIOTIKA! Pročitajte deo još jedne studije, gde su izdvojene OSNOVE ! 80% našeg celokupnog imunoloskog sistema nalazi se u našem digestivnom traktu! Pored uticaja na naš imunološki sistem, naš digestivni sistem je drugi najveći deo našeg neurološkog sistema!! Tajna vraćanja vašeg digestivnog zdravlja je ujednačavanje dobrih i loših bakterija u vašem stomaku. Probiotici su prijateljske bakterije koje kolonizuju naš probavni trakt i podržavaju sposobnost našeg tela da apsorbuje hranljive materije i da se bori protiv infekcije.  Zapravo je 10x više Probiotika u vašem stomaku nego ćelija u vašem telu! Ako nemate dovoljno Probiotika, neželjeni efekti mogu uključivati digestivne poremećaje, probleme sa kožom, kandidom, autoimuno oboljenje i česte prehlade i viruse. Istorijski gledano, imali smo dovoljno Probiotika u našoj ishrani kada smo konzumirali svežu hranu sa nezagađenog tla i fermentirali hranu kako bi je držali dalje od kvarenja.

Nekad davno Jim Romagna,Victor Martinez, Jose Raymond i Garrett Downing imali su nešto zajedničko sa vama, težili su 60-tak kilograma i bili su slabići. Jeste da vam to ne bi palo na pamet kada ih pogledate danas, ova četvorica sportista jako teško dobijaju masu i isprobali su sve da bi tokom godina izgradili veličinu i snagu mišića. Koja je njihova tajna uspeha? Hrana, trening ili nešto treće? Smatrate li sebe osobom koja teško dobija masu? Jim: Definitivno. Uvek sam se bavio sportom, igrao sam fudbal i bavio se atletikom i uvek sam imao problema sa tim. Gotovo 13 godina sam zaglavio na 85kg. Garrett: S obzirom da sam prototip mezomorfa, svejedno teško dobijam na težini. Nemam velik apetit i ponekad mi je teško da jedem velike količine hrane. Metabolizam mi je brz i brzo potrošim ono što pojedem. Victor: Moj metabolizam je takođe poprilično brz. Kao dete sam jeo šta god da mi padne na pamet i nikad nisam dobijao na težini. Danas je to dobro za varenje jer mogu jesti svašta. Naravno

Od početka naše ere prošlo je više od 2000.godina, a još uvek bezbroj mitova, zabluda i netačnih informacija kruži o čudesnom proizvodu iz sveta bodybulding-a o kreatinu i njegovim oblicima.  Da li zadržava vodu ili ne? Daje li snagu ili masu? Treba li izvršiti punjenje ili ne?  ISTINE: Cilj upotrebe kreatina, kao dodatka ishrani je povećanje kompletne kreatinskog i kreatinsko-fosfatnog nivoa u mišićnim ćelijama, ali se kreatin fosfat samo u mišićnoj ćeliji spaja sa slobodnim kreatinom i fosfatnom grupom uz pomoć odgovarajućih enzima. Slikovito rečeno, između želuca i mišićnih ćelija u organizmu nema kreatin fosfata. U nutrijentima je kreatin u vezanom obliku samo zato da bi ostao stabilan. U bilo kom kreatinskom spoju (Kreatin-monohidrat, kreatin-fosfat, kreatin-citrat itd.) tokom apsorpcije veze se raspadaju i slobodni kreatin ulazi u krvotok, pa u idealnom slučaju velik deo u mišićne ćelije gde može da nastane hemijski spoj kreatin-fosfat.  Među apsorpcijom kreatinskih oblika nema v

ZNAČAJ OBIMNOG I VISOKO PROTEINSKOG DORUČKA: Evo šta bi trebalo da zapamtite: 1. Nije teško napraviti kaloričan jutarnji obrok, ali glavno je pitanje koliko kvalitetnih kalorija u tom obroku postoji.  Oni koji preskaču obroke će se ugojiti vremenom. Studije ukazuju da oni koji preskaču doručak beleže uvećanu akumulaciju telesne masnoće. 2. Što više jedemo kako dan prolazi i što su nam obroci kasniji, to je veća mogućnost da će se unete kalorije skladištiti kao masnoća, umesto kao mišićno tkivo. 3. Osim uvećanog rizika dobijanja dijabetesa i metaboličkog sindroma, oni koji preskaču dorukač imaju čak 27% više šanse da obole od srčanih oboljenja. 4. Visokoproteinski doručak uvećava otpuštanje hemikalija u mozgu koje nam stvaraju osećaj lagodnosti, dok niskoproteinski doručak uvećava žudnju za šećerima koja se intenzivira tokom dana. 5. Visokoproteinski doručak odlično utiče na neurotransmitere koji kontrolišu osećaj gladi, funkcije mozga kao i ukupne nivoe energije u telu. Recept za brzo