ŠTETNOST PRERAĐENE HRANE
Što dalje odete od prirode, to je veća šteta koju činite vašem organizmu, a mi smo otišli predaleko i krupnim koracima idemo još dalje. Masovno smo prodali naše zdravlje tipu civilizacije koja truje vodu i hranu i lišava široke mase osnovnih hranljivih materija neophodnih organizmu. Nije slučajno što se mnoge bolesti današnjice epidemiološki šire.
Savremena ishrana se sastoji od preterano prerađene "Beživotne" hrane koja sadrži malo ili nimalo vlaknastih materija i koja proizvodi malo enzimske aktivnosti. Jedemo hranu kojoj je oduzeta životna snaga, hranu koja nije sveža i koja je siromašna hranljivim sastojcima. Sva prirodna vlakna, kao što su ljuske zrna, uklonjene su jos u fazama prerade. Upravo zbog toga, ishrana je siromašna vlaknima, varenje je sporo i otpadne materije ostaju duže u telu.
Sve ovo postavlja savršeno stanje za formiranje otrovnih materija. Takođe, obrađene materije mogu da sadrže ogromne količine hemikalija i toksina koji su dodati u obradi. Mi unosimo mnogo hemikalija kao što su veštačke boje, veštačke arome i konzervansi koji mogu učiniti da hrana izgleda atraktivnije i ima svežiji ukus. Posledice po naše zdravlje su katasrofalne.
Pored toga, hrani koja je prerađena nedostaju ENZIMI. Svaka metabolička funkcija u našem telu i svaka hemijska reakcija koja nas drži zdravim pomognuta je enzimima. Bez enzima nema života. Enzimi pokreću telo. Svakog dana vaše telo sagoreva enzime za pokretanje naših organa kao što su srce, jetra, bubrezi, pankreas, kao i trilione pojedinačnih ćelija koje su nosači života. Ti enzimi treba da se obnavljaju jer ih telo koristi. Vaše telo obnavlja zalihe enzima proizvodnjom ili ako ih pripremate iz spoljašnjih izvora.
Oni dolaze iz sirovih namirnica i mogu se konvertovati za telesne potrebe:
- Povrće
- Voće
- Pa čak i mesa
Kada nema dovoljno enzima dostupnih na dnevnoj bazi, vaše telo počinje da razmenjuje razne telesne funkcije. Na primer, kosa može da postane suva, nokti mogu lako da pucaju i koža da postane suva, što daje izgled starije osobe. Osim toga nastaju i ozbiljnije smetnje, jetra naprimer neće biti u stanju da obradi izlučivanje otpadnih proizvoda.
Pedeset odsto svih enzima koje telo koristi troše se na varenje hrane. Kada nema dovoljno enzima na raspolaganju za proces varenja telo ih "Krade" iz drugih organa. Dokaz za to je veoma veliki broj dodataka koji se prodaju za lošu probavu i činjenica da vam se spava posle obroka. Telo krade energiju (Enzime iz drugih telesnih funkcija). Bez ovih enzima, zbog njihovog nedostatka u hrani koju jedemo, prosečna osoba svari samo oko 30-70% od onoga što jede.
Prerađena hrana i gotovo sve zapakovane namirnice ne sadrže žive enzime. Kada se bilo koja hrana zagreva na temperaturu većoj od 45% celzijusa, živa aktivnost enzima je uništena. Suština je, kad unosimo hranu koja je lišena adekvatnih hranljivih materija kao i enzima u naše telo, vremenom ćemo se istrošiti. Uništavanje živih enzima, ne dozvoljava našoj hrani da se dobro svari. Tada naš imuni sistem postaje slabiji i mi razvijamo degenerativna oboljena. Čak i NE prerađena hrana kao što su sveže voće, povrće, mlečni proizvodi, žitarice i meso, često sadrže hemijske ostatke od pesticida, herbicida, horm. i druge proizvode koji se koriste u njihovom uzgoju. Sve ove supstance smanjuju količinu Vitamina E na raspolaganju za biohemijske i fiziološke procese.
Beli pirinač, beli hleb i bela testa su beli jer su im iz sadržaja oduzeti Minerali, Vitamini i Vlakna. To su zapravo štetne vrste hrane po organizam zbog posledica nedostatka Magnezijuma u namirnicima. Kada se konzumiraju ove namirnice kao i druge obrađe vrsta hrane koju možete da nađete na policama supermarketa, koji se prave od belog šećera i belog brašna, potreba organizma da se dopuni sa Magnezijumom je neizbežna! Ili će bez sumnje doći do poremećaja i bolesti.
Možemo ipak donekle da smanjimo štetu i stres na organe, ukoliko se kroz dodatke ishrani dopunjujemo sa Vitaminima i Mineralima koji vam nedostaju. Izbor rafinisanih žitarica, kao što su hleb, peciva, zaslađene ceralije siromašne vlaknima, beli pirinač, testenine ili paste umesto celog zrna može da poveća rizik od srčanog udara i do 30%. Najmanje 7 velikih studija pokazuju da žene i muškarci koji jedu integralne žitarice (Uključujući i crni hleb, ceralije od celog zrna za doručak, kuvanu ovsenu kašu, braon pirinač ili druge žitarice) imaju od 20-30% manje srčanih oboljenja. Nasuprot tome, oni koji se odluče za prerađene žitarice imaju više srčanih udara i ins. rezistencije, kao i visok krvni pritisak.
Kada se pirinač prerađuje prolazi kroz razne procese, uključujući i uklanjanje ljuspice zrna. Kada se taj proces završi, napravljen je braon pirinač. Medjutim, da bi napravili beli pirinač, unutrašnja ljuska je uklonjena i zrno se polira korišćenjem glukoze. To možda ne izgleda kao velika razlika, ali na taj način se uklanja nekoliko važnih hranljivih sastojaka. Da bi se vratile ove hranljive materije, veliki broj kompanija sprovodi obnovu tih istih hranljivih materija iz sintetičkih izvora.
Kod osoba koje konzumiraju beli pirinač možemo da očekujemo nedostatke:
- Vitamina E
- Tiamina
- Riboflavina
- Niacina
- Vitamina B6
- Folacina
- Kalijuma
- Magnezijuma
- Gvozdja
Dijetalna vlakna belog pirinča su četvrtina od onoga što sadrži braon pirinač.
Sve sadrži šećer u sebi. Šećer je najeftiniji konzervans koji prehrambena industrija koristi za povećanje roka trajanja prerađene hrane. Ova visoko rafinirana supstanca koju zovemo šećer je lišena bilo kog od bitnih elemenata neophodnih za njeno efikasno metabolisanje od strane organizma. Da bi to kompenzovalo, telo pozajmljuje Vitamin B iz rezerve u tkivima. To slabi nervni sistem, izazivajući hiperaktivnost kod dece i izaziva i razne bolesti kod odraslih.
Reći da je šećer loš za vas je i suviše blaga konstatacija. Sve opasnosti od konzumiranja previše rafinisanog šećera zataškane su dizanjem "Buke" da su sve masti loše. Mnogi danas i dalje krive masti za svoje zdravstvene probleme umesto šećera.
Sa ovakvim izbegavanjem "Masti" kao glavnog krivca da li se konačno stalo bolestima na put?
Odgovor je: "Ne"! u stvari, istina je sasvim suprotna.
Iako mediji prikazuju masti kao krivca za razvoj nekoliko bolesti (Npr. bolesti srca), šećer je glavni krivac koji se uvek "izvlači". Sigurno je da se neko stara o tome da prodaja i potrošnja šećera iz godine u godinu raste, a u isto vreme mi nismo u stanju da se odupremo krivcu i da ga osudimo jer suviše uživamo u njegovom ukusu.
Preterano konzumiranje šećera uključeno je u mnoge uobičajene zdravstvene probleme:
- Hipoglikemija
- Dijabetes
- Bolesti srca
- Visok Holesterol
- Gojaznost
- Loše varenje hrane
- Kratkovidost,
- Seborični Dermatitis
- Giht
- Nedostatak koncentracije
- Depresija
- Anksioznost
Šecer se brzo pretvara u krvotoku u masti (Trigliceride), što povećava gojaznost, rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa. U velikoj meri povećava propadanje zuba. Rafinisani šećer je štetan kada se unosi u organizam, jer nudi samo ono što nam nutricionisti opisuju kao "Prazne" kalorije.
Nedostaju nam oni prirodni minerali prisutni u šećernoj repi ili trski. Nedostatak vlakana u šećeru stvara tendenciju da se prejedamo. Pored toga, šećer je lošiji od svega jer crpi i lišava telo dragocenih Vitamina i Minerala kroz zahteve za varenje, detoksikaciju i eliminaciju koje postavlja na sistem pojedinca.
Ako se šećer uzima svaki dan, to konstantno proizvodi previše kiselo stanje organizma, a sve više i više minerala je potrebno, a oni se izvlače duboko iz tela u pokušaju da isprave neravnotežu. Konačno, u cilju zaštite krvi, toliko Kalcijuma je uzeto iz kostiju i zuba da počinje raspadanje.
Višak šećera na kraju utiče na svaki organ u telu. U početku, on se skladišti u jetri u obliku Glukoze. Pošto je kapacitet jetre ograničen, dnevni unos rafiniranih šećera (Iznad potrebne količine prirodnog šećera) uskoro čini da se jetra proširi kao balon. Kada je jetra puna do maksimuma kapaciteta, višak Glikogena se vraća u krv u obliku masnih kiselina. One se tada dovode u svaki deo tela i čuvaju se u oblastima koje su najneaktivnije: Stomak, zadnjica, grudi i butine.
Kada ova relativno bezazlena mesta budu već potpuno ispunjena, tada se masne kiseline distribuiraju među aktivnim organima, kao što su srce i bubrezi. Oni počinju da se usporavaju, da bi njihova tkiva počela da se degenerišu i pretvaraju u masti.
Celo telo je pod uticajem njihove smanjenje sposobnosti i tada se stvara abnormalni krvni pritisak. Krvotok i limfni sistem su pod napadom. Dolazi do prekobrojnosti belih ćelija i stvaranje tkiva postaje sporije. Tolerancija našeg tela i snaga imunog sistema postaje ograničena, tako da ne možemo adekvatno da odgovorimo na ekstremne napade, bilo da se radi o hladnoći, toploti, komarcima ili mikrobima.
Jedan od slučajeva koji su skrenuli pažnju javnosti na drugu i ne tako slatku stranu priče o šećeru bio je brodolom sa preživelim mornarima koji su jeli i pili ništa osim šećera i ruma devet dana. Priče koje su ispričali stvorile su veliki problem za odnose sa javnošću za "Dilere" šećera.
Ovaj incident se dogodio kada je 1793.godine brod sa tovarom šećera doživeo brodolom.
Pet preživelih mornara su konačno spaseni posle devet dana. Oni su bili u očajnom stanju usled gladovanja i konzumirali su samo šećer i rum. Eminentnog francuskog fiziologa F. Magendie je taj incident inspirisao da sprovede svoju seriju eksperimenata sa životinjama, čije rezultate je objavio 1816. godine. U eksperimentima, on je hranio pse ishranom koja se sastojala od šecera ili maslinovog ulja i vode. Svi psi su se iscrpeli i umrli.
Mornari koji su preživeli brodolom i francuski fiziolog sa eksperimentima na psima dokazali su istu poentu. Kao stalna ishrana, šećer je gori nego ne jesti ništa.
Obična voda vas može održati u životu neko vreme.
Šećer i voda vas mogu ubiti.
Ljudi nisu u stanju da opstaju na dijeti šećera. Četiri mrtva psa u laboratoriji profesora Magenidia upozorili su industriju šećera na sve opasnosti slobodnog naučnog istraživanja. Od tada pa sve do danas, industrija šećera uložila je milione dolara u nauku. Najbolja naučna imena koja se novcem mogu kupiti su angažovana, u nadi da mogu jednog dana da dođu do nečega što je barem prividno naučno, a da govori u korist šećera.
Dokazano je, međutim, da je šećer glavni faktor u kvarenju zuba, šećer u ishrani čoveka izaziva gojaznost, kao i da je uklanjanje šećera iz ishrane izlečilo i simptome strašnih bolesti rasprostranjenih širom sveta kao što su dijabetes, rak i srčana obolenja. Frederik Banting, jedan od pronalazača Ins. primetio je 1929. godine u Panami da je među vlasnicima plantaža šećera, koji su velike količine njihovog prerađenog proizvoda, dijabetes je bio uobičajen. Međutim, među meštanima koji su sekli trsku i koji su je samo sirovu žvakali, nije naišao na dijabetes.
Proizvođači šećera su nastavili da pokušavaju i da se nadaju, donirajući velikodušne fondove za istraživanja na koledžima i univerzitetima, ali istraživačke laboratorije nikada nisu došle do bilo kakvih čvrstih rezultata koje bi proizvođači mogli da koriste. Postavlja se pitanje da li i treba da se trude. Dokle god ljudi nisu upućeni u pozadinu priče i dokle god ih zanima samo da li je šećer sladak, proizvođači mogu zadovoljno da trljaju ruke... Kao i farmaceuti...
Izvor: tnation.com
Comments