OGISTRA BLOG

Ako je 20-i vek bio vek Antibiotika, onda je 21 vek PROBIOTIKA! Pročitajte deo još jedne studije, gde su izdvojene OSNOVE ! 80% našeg celokupnog imunoloskog sistema nalazi se u našem digestivnom traktu! Pored uticaja na naš imunološki sistem, naš digestivni sistem je drugi najveći deo našeg neurološkog sistema!! Tajna vraćanja vašeg digestivnog zdravlja je ujednačavanje dobrih i loših bakterija u vašem stomaku. Probiotici su prijateljske bakterije koje kolonizuju naš probavni trakt i podržavaju sposobnost našeg tela da apsorbuje hranljive materije i da se bori protiv infekcije.  Zapravo je 10x više Probiotika u vašem stomaku nego ćelija u vašem telu! Ako nemate dovoljno Probiotika, neželjeni efekti mogu uključivati digestivne poremećaje, probleme sa kožom, kandidom, autoimuno oboljenje i česte prehlade i viruse. Istorijski gledano, imali smo dovoljno Probiotika u našoj ishrani kada smo konzumirali svežu hranu sa nezagađenog tla i fermentirali hranu kako bi je držali dalje od kvarenja.

Nekad davno Jim Romagna,Victor Martinez, Jose Raymond i Garrett Downing imali su nešto zajedničko sa vama, težili su 60-tak kilograma i bili su slabići. Jeste da vam to ne bi palo na pamet kada ih pogledate danas, ova četvorica sportista jako teško dobijaju masu i isprobali su sve da bi tokom godina izgradili veličinu i snagu mišića. Koja je njihova tajna uspeha? Hrana, trening ili nešto treće? Smatrate li sebe osobom koja teško dobija masu? Jim: Definitivno. Uvek sam se bavio sportom, igrao sam fudbal i bavio se atletikom i uvek sam imao problema sa tim. Gotovo 13 godina sam zaglavio na 85kg. Garrett: S obzirom da sam prototip mezomorfa, svejedno teško dobijam na težini. Nemam velik apetit i ponekad mi je teško da jedem velike količine hrane. Metabolizam mi je brz i brzo potrošim ono što pojedem. Victor: Moj metabolizam je takođe poprilično brz. Kao dete sam jeo šta god da mi padne na pamet i nikad nisam dobijao na težini. Danas je to dobro za varenje jer mogu jesti svašta. Naravno

Od početka naše ere prošlo je više od 2000.godina, a još uvek bezbroj mitova, zabluda i netačnih informacija kruži o čudesnom proizvodu iz sveta bodybulding-a o kreatinu i njegovim oblicima.  Da li zadržava vodu ili ne? Daje li snagu ili masu? Treba li izvršiti punjenje ili ne?  ISTINE: Cilj upotrebe kreatina, kao dodatka ishrani je povećanje kompletne kreatinskog i kreatinsko-fosfatnog nivoa u mišićnim ćelijama, ali se kreatin fosfat samo u mišićnoj ćeliji spaja sa slobodnim kreatinom i fosfatnom grupom uz pomoć odgovarajućih enzima. Slikovito rečeno, između želuca i mišićnih ćelija u organizmu nema kreatin fosfata. U nutrijentima je kreatin u vezanom obliku samo zato da bi ostao stabilan. U bilo kom kreatinskom spoju (Kreatin-monohidrat, kreatin-fosfat, kreatin-citrat itd.) tokom apsorpcije veze se raspadaju i slobodni kreatin ulazi u krvotok, pa u idealnom slučaju velik deo u mišićne ćelije gde može da nastane hemijski spoj kreatin-fosfat.  Među apsorpcijom kreatinskih oblika nema v

ZNAČAJ OBIMNOG I VISOKO PROTEINSKOG DORUČKA: Evo šta bi trebalo da zapamtite: 1. Nije teško napraviti kaloričan jutarnji obrok, ali glavno je pitanje koliko kvalitetnih kalorija u tom obroku postoji.  Oni koji preskaču obroke će se ugojiti vremenom. Studije ukazuju da oni koji preskaču doručak beleže uvećanu akumulaciju telesne masnoće. 2. Što više jedemo kako dan prolazi i što su nam obroci kasniji, to je veća mogućnost da će se unete kalorije skladištiti kao masnoća, umesto kao mišićno tkivo. 3. Osim uvećanog rizika dobijanja dijabetesa i metaboličkog sindroma, oni koji preskaču dorukač imaju čak 27% više šanse da obole od srčanih oboljenja. 4. Visokoproteinski doručak uvećava otpuštanje hemikalija u mozgu koje nam stvaraju osećaj lagodnosti, dok niskoproteinski doručak uvećava žudnju za šećerima koja se intenzivira tokom dana. 5. Visokoproteinski doručak odlično utiče na neurotransmitere koji kontrolišu osećaj gladi, funkcije mozga kao i ukupne nivoe energije u telu. Recept za brzo

Laži, reklame, izmišljotine i iskrivljene činjenice. Toliko smo bombardovani takvim informacijama da bi čovek vrlo lako mogao pomisliti da se u našoj okolini održava neka velika politička konvenencija. Na svu sreću daleko smo od politike, ali ne i od teretane. U svakoj teretani je moguće čuti raspravu o proteinima, a ponekad toliko glasnu da sve skupa stvarno liči diskusiji saborskih zastupnika. U svojoj srži, protein je jednostavan nutrijent. Sastavljen je od aminokiselina koje predstavljaju gradivne blokove koje telo koristi za izgradnju novog mišićnog tkiva; ako ne uzmete dovoljnu količinu proteina, nećete rasti.  Jednostavno, zar ne?  Upravo je iz tog razloga protein toliko testiran i ispitivan po pitanju svoje efikasnosti. Vitalan je za rast i razvoj tako da su ga i velikani od Arnolda Švarcenegera do Ronniea Colemana učinili osnovom svog plana izgradnje mišićne mase.  Međutim, još uvek jako puno netačnih informacija kruži teretanama i internetom. Samo počnite od toga koliko

POREMEĆAJ SNA UTIČE NA HORMONE, APETIT I TELESNU TEŽINU: Mrzim da spavam, čim se probudim spreman sam iskočiti iz kreveta i započeti bilo šta: pisati, napraviti omlet, šta god. Međutim, ponekad se probudim subotom, uzbuđen zbog svoje budnosti i shvatim da je tek 05:30. Osećam se veoma dobro i najradije bih ustao, ali sa samo šest sati sna, uverim se da sklopim oči i krenem razmišljati o nečemu opuštajućem što bi me nateralo da zaspem. Tada se obično probudim par sati posle. Nakon 7h sna, stvarno sam spreman započeti svoj dan. Ali čemu tolika frka oko spavanja? SAN JE VRLO VAŽAN! Kao prvo, postoji vrlo značajno istraživanje koje kaže da vas konstantan i neadekvatan san može dovesti na rub gojaznosti i dijabetesa. Tačnije, nedostatak sna se može umešati u: Način na koji telo koristi glukozu (Šećer / ugljeni hidrati) i luči Ins. Povećanje apetita Potrošnju energije tokom perioda od 24h INS. OTPORNOST: In.ulinska otpornost je problem koji se javlja u ranim fazama dijabetesa tipa 2. Upr

Flex Lewis gura neki svoj fazon bez pardona. Popularni "Velšanski zmaj" zajedno sa svojim nutricionistom i trenerom Neilom Hillom ima sveže ideje o načinu treniranja i ishrane. U svemu, od raspona ponavljanja u serijama, do dužine odmora između njih, Flex skoro ništa ne radi na stari, tradicionalni način, jer kako sam ističe, ne želi da ostvaruje iste rezultate kao prethodnici. Ne, on teži nečemu novom, nečemu ultimativnom. Principi koje Flex implementira u svojim treninzima i koje smatra najznačajnijim: 1. Konstantne promene Unošenje promena je suština njegovog načina treniranja. U stvari, u velikoj meri njegov pristup treningu se oslanja na Y3T (Yoda tri trening) njegovog trenera i nutricioniste Neila Hilla. Y3T princip sastoji se od tri stila treninga koji se ciklično menjaju na sledeći način: →  U prvoj nedelji fokus je na osnovnim vežbama sa serijama od 6 do 10 ponavljanja →  U drugoj nedelji  se rade osnovne i izolacione vežbe sa 8-12 ponavljanja →   U trećoj nedelji je